Oпepa y чeтиpи чинa

Marie

30.04.2014.

Писати о себи или Како мучити публику?

Наберем тако с времена на вријеме врећу емоција и тражим мјесто гдје да ју истресем. Писмено ми никада није било тешко упаковати ствари, поготово кад сам свјесна да мали број одабраних људи има приступ мојим писаним мислима, а велики број тих истих уопште не могу да разаберу сами себе, а камоли мене. Тако се најлакше скривам. Вољела бих наћи баланс између мисли и изреченог, барем мало се отворити. Мистерија може дјеловати еротски, привлачно и занимљиво, али када сте то ви, то није нимало лако, штавише, уоште није пожељно. Дакле, чак и онда када бих радо писала о себи, параноја да неко чита моје постове и к томе их разумије, блокира мој ток мисли. Препричала бих ја и преписке и разговоре и свашта нешто, али живот нас учи да је свијет толико мали да се све зна и све чује.

Сутра су првомајски протести у Тузли. Маса људи која буде ту ће ми дати неку важност, али ћу се у њој исто тако и изгубити. И то ми одговара. Да ли је то пичкасто или не, у то нећу да улазим, али некако је то моја комфор-зона. Око вас је бука, пиштаљке, транспаренти, старији људи, млађи, способна и неспособна гарнитура мирних демонстраната... Моје демонстрације ће бити и јавне и приватне. Јавне су оне у којима смо сви ми. Приватне знам ја и знат ће они који су ме до тих демонстрација довели. Сутра протестујем не само против корумпираног система, него и против свих оних који су ме довели да протестујем у себи, да се губим у маси, да лапрдам по блогу и да кроз пичкарање на отвореном сакривам своју несигурност. Сутра је за мене Дан Д. Д као Данас сам и протестант, демонстрант, малверзант, хињо, активист, дипломат, редар, нарцис на квадрат, заљубљена, одљубљена, самозатајна, несамокритична, опасна, безопасна, све оно што знам и не знам да јесам. Врло је могуће да ћу сутра бити и оно што не волим да јесам.

Тако да, ако налетите сутра на протестима у Тузли неког редара који вас гледа у очи, а гледа кроз вас, то сам ја.

17.04.2014.

Revolucija ili Bill Hicksov završetak

Jedem višnje iz višnjevače koje mi dođu kao pilule za lilule. Mada, prije da bih uživala u gljivama ludarama. Da mi je da me nešto razvali, da me spuca kao malj u glavu, da me raščlani na proste faktore, da me samelje u prah i uništi do temelja. I nisu to negativni osjećaji. Naprotiv, to su emocije pune pozitive, jer kad uspijete upoznati nekoga ili prolaziti kroz nešto što u vama baš te emocije stvara, to nikako ne može biti loše.

Poznata je činjenica da su moji snovi ludi. Postavlja se pitanje da li oni utiču na moje ponašanje ili moje ponašanje utiče na moje snove? To teoretisanje isto tako možemo prenijeti i na trenutna dešavanja u Tuzli. Revolucija koja se dešava je savršeno popratila moju internu revoluciju. Glupo i arogantno bi bilo tvrditi da je svaka revolucija nova, isto kao što nijedna moja lična revolucija nije svjetsko otkriće, ali svaki put osjećam kao da je jača i da nosi u sebi baš nešto ključno što će promijeniti svijet. Možda kako ove demonstracije mijenjaju politiku tako i moje unutrašnje demonstracije mijenjaju i mene a i druge ljude, one koji su vezani za mene na bilo kakav način. I naravno... ukoliko svaka nova revolucija donosi nešto novo, zašto se često kaže da se istorija ponavlja? Da li su naše imaginacije toliko jake ili smo mi toliko glupi da ne vidimo da se sve vrti u krug, da smo i mi i naši postupci na vrtešci koja ne prestaje da se okreće. I vrtimo se kao što se zemlja vrti oko sunca... kao što se koštice pojedenih alko-višanja vrte na dnu prazne čašice.

Revolucija dođe nešto kao ta prazna čaša - prvo u njoj ima liker (neko ga popije na eks, neko ga ćeifi) i kako god se okrene neminovan je dolazak do dna. Onda je samo pitanje ko sipa dalje. Mi, u istu tu slipavu čašu, ili neko drugi u opranu? Pitanje je jedu li se višnje ili ne, gutaju li se koštice? No, kao što je rekao Bill Hicks, everything's just a ride. Ja tako uzjašem jedan od svoja tri jastuka i zagrlim pokrivač spremna da otkaskam u snove gdje mi se svaki put nešto novo dešava. Svaki san je revolucija za sebe. Očekujem da će moji večerašnji snovi biti crveni i opojni - baš kao višnjevača... ili možda menstruacija voljene žene.

04.01.2014.

Послије мене ја

Ај џаст уонт т' би хепи ол д тајм. Туу мач т' аск? (И фор д рекод, ово је све британски акцент.)

20.12.2012.

Многи људи не знају, али Низоземска и Холандија нису једно те исто

Лептири у мом стомаку играју коло, а мреже нема да им помрси рачуне.

15.11.2012.

Tststs

Kaže Gervais da Lavovi jebu i jedu, pa jedu i jebu. Kakav sam ja onda kurac od Lava kad ne radim ni jedno ni drugo?

 

18.10.2012.

Nisam ga čitala, ali

kad ja napišem svoj erotsko/pornografski/horor roman, taj "Fifty Shades of Grey" i svi njegovi nastavci can lick my royal cunt.

28.09.2012.

Otvorene opcije ili Zbogom Filozofijo

Eto i ja svršila.

20.09.2012.

Chinawoman - I'll Be Your Woman

I'll be your woman with unwavering eyes A flame with the spirits and the mysteries of life The hands of a healer and a samurai I'll be your woman and you can be mine. I'll be the gypsy on a path through the trees The deal maker with front row seats Who turns from the armchair and the picket line I'll be your woman and you can be mine. Not your princess, not your stallion- an ambiguous complex creature Not your teacher, not your shivering doll- But hunkier than your neighbor Not your mummy, not your daddy- I'm over being daddy Not your stallion, don't you lay down- Get yourself a sailor I'll be the mirror where you are a queen Your fellow magician of the waking dream Hung with a hammer and a glass of wine I'll be your woman and you can be mine.

20.09.2012.

Action Gal

Mrzim ovo vrijeme, a ne bih ga mrzila da sam u krevetu pod pokrivačem - ja + 1.

17.09.2012.

The Definition of Circle или Врати ми моја чула

Недостајеш ми. Толико ми недостајеш да ме срце боли. Кад ме боли срце, не могу јасно да видим ствари. Мој мозак буде празан, пред очима ми буде мрак. И онда ослијепим. Но, кад се сјетим да ти је стало, врате ми се сва моја чула. И поново те осјетим. Али авај, чим ми се вратиш у сјећање схватим да ниси ту. И онда ми опет недостајеш. И тако све у круг. Вољела бих да је љубав отворена линија.

13.09.2012.

Shit, piss, fuck, cunt, cocksucker, motherfucker, and tits

Kojih to sedam riječi bi bilo na bosanskom/hrvatskom/srpskom/crnogorskom?

13.09.2012.

Oh You Sexy Woman

You be my man...

11.09.2012.

***

U utrobi mojoj tvoje srce stoji

moja duša na tvoj pogon ide

moje tijelo tvog je tijela gladno

moji zubi samo tebe vide.

Pluća moja tvog su daha puna

u venama mi tvoja krv sad teče

u ustima ljepljiv okus krvi

a u tijelu snažan udar sreće.

Da te ljubim nisam znala kako

dok su riječi samo žalost pusta

moja želja bila je da vidim

da li ljubav ide baš na usta.

07.09.2012.

Sleepy Marie, Easy Marie

Синоћ послије јоге одем ја у Сент Џејмс Ајриш Паб да слушам Дежуловића и Луцића. Али авај - комбинација јоге и било чега другог осим кревета синоћ и није баш уродила плодом. Оставила сам старе сатиричаре да тамбурају, а ја сам хај хај, ноге низ пут.

04.09.2012.

Run Fatboy Run

Nisam fatboy, ali sam pomalo usporena kao da jesam. I zato sam krenula da trčim krugove oko stadiona. Utegnem se kao profesionalna trkačica, otrčim koji krug i onda dahćem kao mops na +40. Ali, svake godine biva sve lakše. Ovaj put ću da istrajem i da se pretvorim u kakvog hrta.

02.09.2012.

I am lost, but maybe that is good

Željna, željna... Željna sam onoga što riječima ne mogu da opišem. Ne mogu ni da stavim u pjesmu, niti da citiram nekog od filozofa ili psihologa. Željna sam samo jedne stvari, a ona je negdje daleko i budućnost je nejasna i sve je nejasno. Željna sam ljetnog pljuska, vlažnih usana, vlažnog osjećaja, vlažnih emocija. Gubim se kad sam pijana, kad sam trijezna, kad sam drogirana. Gubim se jer želim da se gubim, ne želim da budem uračunljiva i jasna. A samo ona zna zašto je to tako.

31.08.2012.

Malo bih da se pravim Englez ili Englishman in Vukojebinica

Joj kad bih uspjela otići u taj jebeni London stala bih ispred Buckinghamske palače i skinula gaće. Barem do pola. Samo da mi daju vizu, pa makar je odmah ukinuli. Gleda u mene ova razglednica sa Westminster Bridge-om i kezi se. Moram ispuniti obećanje dato Londonu - bez mene Velika Britanija nije prava kraljevina.

28.08.2012.

Bloody #$%&

One should NOT be watching "Lip Service" without having someone to fuck with later!

24.08.2012.

Bilo kuda, parking svuda

Zajebano je tinejdžerima u Tuzli. Nemaju nigdje da se sklone ako žele malo više akcije.

20.08.2012.

Naslov će biti duži od posta, ali to mene uopšte ne tangira

Mislim da napokon postajem žena.

14.08.2012.

Dan posle ponedeljka

Nikad me niko ne sjebe i ne rasplače, ali niti obraduje i usreći kao Đole.

17.07.2012.

Bungee Jumping ili Prvo skoči pa reci 'hop'

Poslovica kaže "The higher you climb, the harder you fall." Kod mene je nekako obratno reklo bi se. The harder I fall, the higher I go. Možda bih trebala stalno tako. Trebala bih se baviti ekstremnim sportovima. Tu se može jebeno pasti.

13.06.2012.

Para u tijelu izlazi kroz jedan od otvora

Kucam dugim noktima po tastaturi. Sad tik, sad tak. Osjećam se kao sekretarica koja čeka da je šef udari po dupetu.

03.11.2010.

Ladies and gentlemen, here comes the banality...

If I ever marry a Hollywood star, it will be Kevin Spacey, the ruler of the universe!

30.10.2010.

Dragi Tito...

Otvoren balkon, ulazi svjež zrak. Svjež za Tuzlu. Kad su noći hladnije srkleta u stanu nema. Radiator zavrnut.  Često se zagledam u ploču zakačenu na zid. Karta za "Metallicu", operu "Norma", autobuska rezervacija Zagreb-Tuzla, čudne kerefeke, neke kućne adrese... Sve oko mene je šareno i trenutno jako neuredno - razbacane knjige po podu, rastvorene teke na stolu, papuče 'vamo, odjeća tamo... čisti haos.
I od svih tih silnih stvari uzmem knjigu "Josip Broz Tito - Poruke '79.". Znali Ste Vi Druže Tito šta raditi. Jebemu sve, ali fakat Ste znali. Prevrćete se u grobu znajući šta su oni protiv kojih Ste se borili napravili onome što Ste stvorili i što nikada niste prestali stvarati. Znali Ste ko su govna. Šta ovi sad znaju? Ništa oni ne znaju. Svi ti koji su onda bili po zatvorima sada vode zemlju. Iz grobova je vode zahvaljujući svojim nasljednicima slijepim od nerealne ideologije.
Govorili Ste da čuvamo bratstvo i jedinstvo jer je zaloga našeg postojanja i daljnjeg uspješnog razvoja. Još onda Ste govorili da se u toku rata ovdje vodila ne samo oslobodilačka borba protiv okupatora, za novu Jugoslaviju, već i borba za Bosnu i Hercegovinu kao samostalnu republiku. I govorili Ste kako kod nekih rukovodećih drugova nije bilo jasnog stava u tom pogledu, a da se Vi tu nikada niste dvoumili. Govorili Ste da Bosna i Hercegovina ne može pripadati ni ovome ni onome, već narodima koji je od davnina nastanjuju, da to nama nije niko poklonio, već smo to sami izborili u narodnooslobodilačkoj borbi u kojoj smo masovno učestvovali. Bilo je to jedino mogućno i srećno rješenje, ne samo za narode u Bosni i Hercegovini, već i za našu zajednicu u cjelini. Govorili Ste da je u prošlosti Bosna i Hercegovina uvijek bila kamen spoticanja, da se sa našom narodnooslobodilačkom borbom ona toga otarasila, da su narodi Bosne i Hercegovine tada više nego ikada bili svjesni šta je za njih značila ta borba jer, ovdje je bilo najviše sukoba između raznih nacionalnosti. Tu su, pored okupatora - Nijemaca i Italijana, bili i četnici i ustaše; i uopće mnogo toga se događalo na ovom terenu. Tako da se zaista može reći da je Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina izrasla iz krvi, da je stvarana na temeljima bratstva i jedinstva.
Eh dragi Tito, znali ste Vi. Govorili Ste o tome. A šta smo mi znali? Ko je od nas znao da ćemo se opet boriti protiv četnika i ustaša, protiv nacionalista sa raznih strana? Mi koji smo vjerovali u bratstvo i jedinstvo smo najviše nagrebusili. Snašli su se oni koji su nas razjebali. Ništa niko nije poslije Vas izgradio, samo smo otišli u pizdu materinu, ekonomski u kameno doba, kaskamo kao umorna kljusad i borimo se sa nepravdom.
No, ipak, ima nas još koji bez obzira na sve vjerujemo da postoji humano u ljudima, koji se ne okrećemo protiv drugih samo zato što su Emiri, Nemanje, Selme i Dragane. Ima nas koji još uvijek vjerujemo u bratstvo i jedinstvo i na tom temelju gradimo odnose. Barem na nas možete biti ponosni...
I da ikako mogu, sad bih ja, Lejla, popila s Vama jednu "Рoту". To je hrvatsko vino, čiju je etiketu napravio Србин i ima ukus po domaćem grožđu.
Živjeli!

30.09.2010.

Morning Pray

Ispred mene knjige, iza mene neraspremljen krevet. Malo kišem, puno šmrcam, grlo suho, vjeđe teške k'o tuč. Ljeto prošlo dobro, jesen ne prolazi nikako. A ja sam kao oba ova godišnja doba, tmurna i pokisla sa dry smislom za humor. Voljela bih biti kao medvjed. Upasti u hibernaciju umjesto u očaj. Istina, imala bih puno dlaka, ali barem ne bih osjećala zimu. Doduše, nije sad da ne mučim muku s viškom kose. Depilacija čeka. Osjećam se kao zvijer, ali samo u dlakavom i destruktivnom smislu.

Voljela bih Vladinu energiju pa i kad sam bolesna da ne znam da sam bolesna. Ili možda malo hentai duha.

A može biti da sam loše jer sam sanjala Gorana Bregovića i Severinu.

22.04.2010.

net.hr forum -- pa ko su ti ljudi?

Danas nakon prosvjeda u Sarajevu otvarala sam razne stranice da čitam i pratim vijesti, a naravno zalomio se i net.hr. I jako mi digao živac. Ko su ti primitivni forumaši? Šta oni misle da oni znaju o bilo čemu? Pitanje je da li znaju obrisati svoj šupak nakon što seru, a po ovome što čitam njima je sranje očito isuviše blisko da bi ga brisali toalet papirom, a kamoli sapirali vodom.

Dakle, citiram neke od komentara, a 95% ih je takvih:

"A tko će to uz Mesipovića i "antifašiste" kojima je važnija sudbina kokuzne i mrtvorođene BIH od sudbine vlastite države i vlastitog naroda?"

"Pobjeđuje volja i odlučnost u kritičnom momentu, a ne raspoloženje masa - to će ti reći Cezar, Oktavijan, Karlo Veliki, Napoleon, Lenjin, Hitler, Staljin, Churchill i Tuđman."

"Lotka ima pravo, vi trebate se samoorganizirat, odjebat Komšića (jer on predstavlja samo Harisa Silajdžića i ne nikakve Hrvate) i za početak uvesti samoupravu na svom teritoriju, jer očito ne postoji nikakva vlast u Sarajevu na koju možete računati."

"ako treba da im mi iz Republike Srpske ili Srbije pošaljemo naše specijalce da srede situaciju...."

"RS je zbilja ključ, i vama je ovo jedinstvena prilika, ovo treba sinhronizirano odigrati. Bošnjaci su konačno potonuli, voda je prešla grlo."

"iskreno receno, vise od pola palezi u ratu su pravili muslimani...........kaze "zapali da se ne bi vratili"..........jebalo mater."

"Ponavljam opet... Bošnjaci su nesposoban narod da išta stvaraju i vode, a kamoli jednu državu. Mogu samo da razjebu, a razjebavaju Federaciju i cijelu BiH svakodnevno."

"Kako rekoh, sada se ne treba odviše osvrtati na formu - policija je dovoljan okvir za uspostavu paramilitarnih snaga, prije svega ovladavanje dolina Neretve (bez ulaska u urbani sraz u istočnom Mostaru!), Jablanice, uskopsko-ramskom podruučju, lašvanskoj dolini, nastavno na kupreško polje i zapad Bosne (gdje ne očekujem sukobe). U ovladanim područjem treba proglasiti izvanredno stanje, zabranu okupljanja i policijski sat u područjima kojima relativno dominiraju Muslimani.

RH mora simultano, kroz MORH i Sabor ići na relativnu mobilizaciju, i spremiti se na ulaz na ovladana područja i Bosansku posavinu (ovo treba iskoordinirati sa Banja Lukom, Beogradom, Moskvom i iznad svega Washingtonom). Treba jasno reći da se BiH urušila državnim udarom iz socijalnih razloga i da Hrvatska se ne smatra vezanom Daytonom, tj. da Dayton ne može urediti sadašnju situaciju."

"E pa eto im, ali opet se na našoj grbači tamo to mora također osjetiti. Dosta je toga stvarno... Vrijeme je da se vrate na svojih 27% teritorija."

"Gluposti. Sarajevo nikad nije ni pokušalo voditi politiku koja bi vodila integraciji, a to nije bilo ni za očekivati: Sarajevo je samo gledalo osigurati utjecaj bošnjaka i majorizaciju, i zapišati što više bošnjačkog teritorija (a hrvate iseliti odakle god se može, jer srbe ionako ne mogu, a treba im prostor). "

"Vrijeme je da se san čovjeka kojega sam imao iznimnu čast poznavati dovrši, da se Hrvatska zaokruži, i da umjetna tvorevina koju je kreirao Josip Broz ''The Bleiburg'' Tito kreirao - dokina u sadašnjem opsegu i granicama.

Pa neka Muslimani provode asimilaciju i demografski teror - sami na sebi u svojoj enklavi od Tuzle do Sarajeva."

"Pola oni, trećina mi, i sve OK. Originalno, sam Bog zna da nisam bio za takvo rješenje, ali sa Muslimanima nema dogovora, a naročito Silajdžićem. I neću gledati mirno da se Hrvati u BiH sistematski godinama maltretiraju mimo i preko Daytona.

Tuđman je već davno shvatio da oni nisu u stanju razmišljati racionalno i traže nerealnu unitarnu BiH sa izlazom na otvoreno more pod svojom dominacijom. Onda se skoncentrirao on na realan plan zaokruživanja hrvatske kifle - nije bitno postoji li formalno BiH ili ne. Bitno je da postoji treći entitet.

A Sarajevo - burn, baby, burn..."

"dokle nema trećeg entiteta neka se raspada bih"

I tako su jedan ustaša i jedan četnik raspravljali kojom strategijom rascijepiti Bosnu i Hercegovinu i bilo je još milion komentara sličnih ovim gore.

Ko voli nek' izvoli:

http://forum.net.hr/forums/t/279671.aspx

Komentari na stranici "Jutarnjeg lista":

http://www.jutarnji.hr/sarajevo--policija-veterane-obuzdala-suzavcem-i-topovskim-udarima/733236/

18.03.2010.

Long Jeanne Silver

Odmah nakon sinoćnje rasprave sa Vladom, kako ne gledam ništa što mi pošalje, prerovila sam hrpu DVD-ova i DIVX-a tražeći misteriozni pornić. Našla sam ga na vrhu gomile, a naslov je glasio "Long Jeanne Silver". S obzirom da je bio među Herzogovim filmovima, po naslovu nije bio problem zaključiti da je potraga završena. Prvo što sam pomislila jeste "Okay, naslov mi ne zvuči moderno". (Pogledajte samo kako se zovu filmovi takve produkcije kada u videoteci zađete u adult section.) Druga stvar koju sam pomislila jeste "Mora da je nešto drugačije, jer Vlado ne šalje ništa ordinarno ako se njega pita.". Treću stvar nisam pomislila, samo sam opsovala naglas kad mi DVD player nije mogao očitati film. Logični slijed stvari je bio paljenje računara.

Film traje nekih sat vremena i napravljen je djelimično kao dokumentarac, ali daleko od toga da to jeste. Pun je (pre)dlakavih pica (koje u ono doba nisu bile toliko čudne), divnih lakiranih (prirodnih) noktiju, laganih uzdaha (a ne "Fuck my pussy/ass" dernjave), te nenapadne šminke, neplastičnih sisa, zgodnih ženskih tijela i lijepih lica.

Dakle, "Long Jeanne Silver" bi bio klasični pornić sedamdesetih (snimljen je 1977.) da nije slijedećih tačaka:

1. Jean Silver, glavna glumica, ima amputiranu lijevu nogu i koristi ju kao muški ud.

2. ....

3. ...

Glavni nedostatak ovog filma jeste upravo taj preforsirani "deformitet". Svaka scena se oko njega okreće. Sama uvertira je iznimno iznenađujuća (kažem meni, jer nisam ništa o tome znala), slijedeća malo manje, jer se već očekuje određena aktivnost, a svaka naredna je sve manje zanimljiva. Naravno, sve je to subjektivni stav, jer o ukusima se ne vrijedi raspravljati.
Poanta je ta da ako očekujete turn on, možda vam se neće dogoditi.

In conclusion, film svakako treba pogledati ako se ikada za to ukaže prilika, ali ne treba očekivati previše. Da je takvo nešto snimljeno danas, vjerujem da bi ta noga imala "dublju" ulogu.

17.03.2010.

"Nine", suck my... well, suck it anyways.

Uvodna rečenica: Postoji razlog zašto je Fergie pjevačica.

Njen udio u ovom bedastom mjuziklu je jedina svijetla tačka cijelog filma. Daniel Day-Lewis pjeva? Moš' mislit', kako bi rekla moja Asja. Marion Cotillard? Znamo da je glumila u filmu "La môme", ali znamo i da je otvarala usta na predivni glas Edit Piaf. Pa bez obzira na to, pjevala je čak dvaput, kao i njen muž Guido. Kad smo već kod Guida, e to je ime koje se često spominje. Guido ovo, Guido ono, Guido, Guido... kao kad želite da upotpunite pjesmu, jer vam fali riječi.

Znamo da je Nicole Kidman pjevala u duetu sa Robbiejem Williamsom i od prave pjesme su napravili pjesmičak. Znamo i da je pjevala u "Moulin Rougeu". Pa, hoće li kad prestati pjevati? Ili ako neće, zašto ne snimi album? Znamo kako je prošla Scarlett. Penelope Cruz ne znam da je igdje pjevala. Ostale ne bih ni spominjala.

Short spoiler alert!

Film, ukratko, govori o italijanskom redatelju koji bezuspješno pokušava napraviti film za koji nema napisan scenarij. Uz to govori o ženama koje ga vole i na kraju govori o njegovom pokušaju da vrati svoju Guidinicu koja ga je ostavila zbog preljuba. Bla, bla, bla... Uvjerite se sami.

Conclusion:

Da ne odugovlačim, izgleda da je neko imao želju da napravi mjuzikl po svaku cijenu.

17.03.2010.

Ah ti Oscari...

Nota bene: Zapis od 08. marta 2010.

Nema se posebno šta reći za te Oscare, osim da su kao i uvijek pokušaj da se napravi spektakl, podijele nagrade, kako zaslužene, a tako bogami i one nezaslužene.
Sinoć sam do šest ujutro buljila u TV, zijevala na trominutne reklame i nanervirala se zbog činjenice da je "Inglorious Basterds" odnio samo jednog Oscara. Naravno Christoph Waltz je zasluženo dobio zlatnu statuicu i da toga nije bilo, šest sati iscrpljenosti, trljanja očiju i raznih afektiranja od strane glumaca i voditelja red carpeta bih poslala u pičku materinu.

Ne mogu zamjeriti voditeljima, Alecu Baldwinu i Steveu Martinu, dali su sve od sebe. Zna se da Alec Baldwin nije neki komičar, iako je dobio Emmyja dva puta, a bogami i zna se u kakvim komičnim filmovima nastupa naš dragi Steve.

Jedan od najvećih promašaja je definitivno deset nominiranih filmova, koji kada se sastave ne mogu pripepeliti niti jednom "stranom" filmu. Crtić "Up" jeste dobar, ali čemu on među nominacijama za najbolji film? Sumnjam da je iko od glavnih likova baziran na pravim glumcima. Možda su ga stavili u konkurenciju, jer većina ostalih filmova podsjeća na crtiće (ili možda samo "Avatar")? Neću griješiti dušu, taj film je pravi spektakl, ali samo ako se gleda u kinima i to 3D-u. James Cameron je napravio odličan posao, ali mora se priznati da sa tolikim budžetom na raspolaganju i njegovom Lavovskom megalomanijom, manji spektakl nismo ni mogli očekivati.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kažem ja da su ti filmovi sranje, daleko od toga, ali mislim da se bez obzira na deset nominacija rat vodio između samo dva filma - gore spomenutog i "The Hurt Locker-a". Bespotrebno zavlačenje.

Kad smo kod zavlačenja, tu smo i kod razvlačenja - dodjele su trajale jako puno, duže nego inače, no bez kvalitetne raspodjele. Ono najbitnije je zbrzano, a ono najmanje bitno najviše razvučeno. Sva sreća pa Sandra Bullock i Jeff Bridges nisu bili ograničeni zvučnim signalom.

Dakle, suma summarum, Oscari su prenapuhan i prepovršan događaj. Najbolji dokaz za to jeste taj što se samoj ceremoniji dodjele pridaje vremenski ista važnost kao i red carpetu. Moja Meryl Streep je i ovoga puta otišla praznih ruku. Šta da kažem na to? Jebiga, i druge glumice moraju dobiti neki stimulans za svoj rad, a koji je bolji za to od zlatnog kipića? Ili je to pak kipić koji poziva na umirovljenje?

21.12.2009.

Pokret otpora

Dakle, vrijeme se baš i nije promijenilo. Vani je prehladno, magla prevelika, snijega previše, leda još više. Ako se sinoć nisam prosula na mostu, imam još danas mogućnosti. Poslije najavljuju zatopljenje i kišu. Vrijeme je ludo kao i moja nesanica. Teško se boriti protiv nekih stvari. Još je teže boriti se protiv hladnoće u vlastitom stanu i krevetu. Nije ni čudo što mi san ne ide na oči. Ponekada bih voljela da sam robot. Međutim, ne onaj destruktivni iz Skyneta, nego onaj koji ne osjeća nikakve klimatske promjene na svojoj koži.

Voljela bih da mi je ovih dana čitanje obavezne literature zabavnije. Voljela bih da ne osjećam stid kada bih htjela pročitati nešto drugo. Kažu da što se mora nije ni teško, e pa jebem ja tu tvrdnju. Sve što se mora je teško, ali se mora. Najbolje bi bilo kada bi sve informacije koje nam trebaju mogle da dolaze ispod jastuka. Možda bi tada čak i spavanje bilo udobnije.

Da mi je jednom da se probudim, odem u pet-shop radnju, kupim akvarijum i jedno pet ribica. Poslije određenog vremena sve pomru osim jedne, koja se pretvori u zlatnu. Zavrnem rukave, umočim prste u vodu i uhvatim je, a poslije mi ona, kao vječna zarobljenica mog hektolitarskog akvarijuma, filuje mozak znanjem koje ja želim.

Kažu da mašta može svašta. Naravno opet se ne slažem. Pretjerano maštanje nas može dovesti do ludila, pogotovo kada često razmišljamo o apsolutno nemogućim stvarima. Naravno da nije isto biti lud i glup, no postavlja se pitanje šta je bolje? U svakom slučaju olakšavajuće su okolnosti, jer i kad smo ludi i kad smo glupi imamo opravdanje za sve.

Ja sam kao pokret otpora. Otporna sam na pokret.

10.12.2009.

Умри мушки, цркни Савршени странче!!!

У Тузли је тмурно вријеме. Мало пада киша, мало снијежи, али ништа за стално. Све је усрано као и ситуација у БиХ. Но, зашто се смарати око тих ствари кад се може слушати "The Rasmus", група коју сам јебено готивила у средњој школи, и гледати усрани акцијски филмови који вам скрећу пажњу са битних питања о преживљавању.
Синоћ сам, рецимо, одгледала филм Савршени странац и истина, знала сам одгледати и већег смећа, али то не мијења чињеницу да је овај трилер дефинитивно највеће смеће које сам погледала у задње вријеме. Наравно, колеге из видеоклуба су ме упозориле на то, тако да сам дуго времена избјегавала слику на омоту. Синоћ, опако жељна неког смећа, поклекнух и зајебах се. Уз Умри мушки сам се добро одморила, па сам почела ударати по Брусу Вилису и на крају завршила са таквом јебадом од филма да ми је данас потребан Размус и њихова пјесма "Guilty". Даме и господо, I'm guilty as charged for wasting my time.
Никад ми неће бити јасно прочитају ли ти глумци сценариј? Зна ли Ђовани Рибиси, који је по мени један од бољих млађих глумаца, колико он разочара тим избором? Хели Бери је улогом у филму "Catwoman" дала до знања да јој се јебе за Оскара којег је добила, а од Бруса смо навикли гледати свашта.
Но хајде, не кривим ја глумце, свако може направити гафове, но сценаристима и режисеру треба пустити "The Rasmus", да их добро спичи у главу и то прије смишљања оваквих филмова, јер мислим да су кривицу осјетили када су видјели реакцију гледатеља. Ако има неко коме се свидио овај филм (а вјерујем да има и таквих) то су вјероватно они који дођу у видеотеку и распитују се када ће Долф Ландгрен направити нови филм.
И онда, након тако лијепо протраћене вечери схватим да је пуно боља опција буљити у плафон и размишљати о проблемима и њиховим солуцијама.

12.11.2009.

I mala razdaljina je ipak razdaljina

Dane u Zagrebu provodim mirno. Dešavanja ima taman toliko da budem ispunjena novim iskustvima i da napunim baterije za ponovni povratak u svoj grad. No, koliko god lijepo bilo, osjeća se nedostatak domaće atmosfere, one od koje većinu vremena želim da pobjegnem glavom bez obzira. Strah me svakog povratka u staro stanje, starim obavezama, starim navikama...
Zašto to bude tako? Kako to da se izgubi ljubav prema rodnom gradu, a onda vam se taj osjećaj odbije o glavu kao bumerang?
Ne kaže se uzalud da nikada ne možemo pobjeći od onoga ko smo, niti odakle dolazimo, iako nam se to čini kao jedina dobra solucija.
Je li u pitanju možda strah od promjene ili jednostavno strah da se na novim područjima nikada nećemo osjećati dovoljno opušteno i prirodno, bez obzira što su ljudi koji nas okružuju zaista super?
Nije uopšte riječ o trajnom preseljenju, već tek o posjetama koje prolete tako brzo i od kojih nikada ne želite otići baš zato što vam daju nešto novo.
Istina je jedna -- čovjek uvijek teži osjećaju sigurnosti, ali i ispunjenosti. Kombinacija dvaju gradova nikada ne može biti potpuna, jer se posvetimo jednom gradu u potpunosti, a drugi je samo povremena stanica. Kako onda pobjeći od suhoparnosti, ako ta suhoparnost nekada bolesno nedostaje?
Odricanja su neminovna. Čovjek je nastao i evoluirao u prokleto stvorenje. Ako nisu kompleksne stvari onda je sigurno neka druga sitnica. Ne kažem da je korak "bježanja" loš, ali skoro uvijek ostavlja takav okus u ustima.

02.11.2009.

Lust for Life

29.10.2009.

Од давнина

Била три Јапанца: Јакци, Јакци Дракци и Јакци Дракци Дрони.
Биле три Јапанке: Ципа, Ципа Дрипа и Ципа Дрипа Лампапони.
Оженио се Јакци са Ципом,
Јакци Дракци са Ципом Дрипом,
а Јакци Дракци Дрони
са Ципом Дрипом Лампапони.

29.10.2009.

Тузло... ех Тузло...

Невјероватно је како некада осјећам према Тузли оно што LCD Soundsyѕtem пјева о Њујорку...

02.10.2009.

:)

29.09.2009.

Кад неко не зна, а мисли да зна, тек је онда јасно колико не зна

Istina je, nećemo se lagati: ove godine sam bila jako škrta na riječima. A onda kad popijem (najbolji dokaz je tekst ispod), e onda se razbacujem sranjima.

 Ovom prilikom zahvaljujem čitatelju Morbidu koji očito uživa u baljezgarijama i svaki put se udostoji nešto da mi odgovori.

Dakle, Мовбид Гвуп, um grande baixo para você.  ;)

Вјерна читатељица твојих коментара

Лејла

28.09.2009.

Дакле...

...Данас је сутра. Бијах на дипломском партију у кафићу затвореном за јавност. Снимљена сам полу пијана. Ја сам присуствовала дружењу уз народњаке. Није ме било стид, али је било итекако необично. Нисам била сто посто опуштена, али нисам размишљала о томе. Моје слике ће изаћи на фејсбуку. Бит ћу компромитована, али и нећу.
У суштини, била сам свједок једном чудном, а опет стандардном босанском догађају. Пиајнство на извол'те. Није да сам била тријезна, али сам била довољно разумна да упамтим све занимљиве детаље и текстове пјесама ала Cтоја "Да ли си за секс?"

Не знам шта бих више могла рећи на ту тему...

28.09.2009.

Moje ime ala Doggy Style... (sutra slijedi novi tekst večerašnjeg iskustva... valjda)

Neće link...

23.09.2009.

Mislim da nikada nisam

bila manje raspoložena za pisanje.
Kao da mi je mozak mrtav.
Sva sreća pa srce još uvijek pumpa krv i tjera me da napišem
bar
neko
s
l
o
v
o
.
.
.

28.08.2009.

Speed on Speed, on Heels or Wheels

Uh, pa Lejla se vratila, Lejla se vratila... Ili barem pokušava da se vrati. U zadnje vrijeme mi je pisanje otežano - tipke mi izmiču pod prstima, sve što kucka, kucka tamo gdje ne treba. Zatočena sam u vremenu, jer koliko god želim da brzo prolazi, ono je usporeno. Sekunde su sati, a ne minute. I što je najgore, kad želim da vrijeme stane, ono proleti.
Vrijeme i ja nismo baš u dobrim odnosima. Ipak, trudim se da iz ubrzanja izvučem energiju, a iz statičnosti staloženost.

31.07.2009.

"Puf", rekoh i nestadoh

Plešući uz Björk, šmirgl papirom i kružnim pokretima ruku lagano uklanjam crteže sa zida. To su crteži nastali u etapama, koji su se stopili sa zidom, ali samo zato jer je zid nesnošljivo prljav. Bjeline sada izgledaju kao oblaci i plutaju iznad svih tih likova. Opasno me mame da u njima napišem šta koji cartoon character misli. Sigurna sam da bi svaki od njih imao da kaže mnogo toga o meni. Crveni i crni markeri se pretvaraju u prah i padaju po parketu koji usisavam svako malo. I tako, svi ti crteži nestaju u jednoj vrećici za usisivač, punoj prašine, nestaju u mojoj kosi, rasipaju se po mojim rukama i odjeći, a sigurno udahnem i poneku česticu. Ne osjećam posebno žaljenje zbog toga. Veći problem predstavlja činjenica što većinu crteža nisam nacrtala ja, već moji drugovi, a na kraju sam ipak ja ta koja ih uklanja. Osjećam se kao da ispiram vlastiti život gorkim gutljajima kreča.

25.07.2009.

“I can't change the direction of the wind, but I can adjust my sails to always reach my destination." (Jimmy Dean)

Ništa od mog spavanja ni ove noći, odnosno ovog jutra. Uživam u nekoj melanholiji, iako mi na momente teško pada. Ipak vjerujem da će na kraju sve biti dobro i za mene, a i za ljude koji su tu. I nekako vjerujem da ljudi imaju u sebi neku trunku dobrog, da bez obzira što momente u kojima na površinu ispliva da nemamo skoro ništa zajedničko učine da se osjećamo dobro u svojoj koži i da se veselimo svakom kontaktu sa dragim ljudima. Vjerujem da će povremeni pesimizan biti protjeran i da će optimizan pobijediti, jer ako ne vjerujemo u dobro sutra, ono nam se neće ni dogoditi. Večeras sam optimistična i srećna i uz sve to zahvalna ljudima zbog kojih se osjećam posebno, pa makar i na momenat. Pozdrav svim mojim čitateljima!

24.07.2009.

Срамота

Што човјек мање пише, то је мање муштерија које прате јављања...

09.07.2009.

One little, two little, three little lancets

Sutra se susrećem sa hirurgom. Kojim, još ne znam. Znam samo da nisam uplašena, ali iznimno nervozna zbog mogućeg ishoda. Bilo bi zanimljivo ići pod nož, ali samo ako je razlog tako bezazlen. To bi bilo iskustvo više, samo što tempiranje baš i nije bajno. Mislim ipak da sam zdrava k'o dren i da me skalpel neće lizati po stomaku.

08.07.2009.

Pod hitno mi je potreban an imaginary friend,

nešto kao Bloo iz "Foster's Home for Imaginary Friends" crtića. Još je dobra i njegova plava boja - smirujuća. Dobar mu je i oblik - može se gnjaviti, rastezati, razvlačiti, navlačiti i uvlačiti... Eh, kad bi svi prijatelji bili tako fleksibilni this world would be a much better place, indeed.

29.06.2009.

Обожавам игрице...

... поготово оне које укључују борбу са самом собом. Некако се човјек осјећа потпуно очишћено, иако у датом моменту има осјећај да ће изгубити памет. Човјек стварно може свашта издржати, само ако то жели.

24.06.2009.

..........................................................................................

Sa ljudima s kojima više ne razgovaram, a nekad smo si bili dragi, nisam ni stigla da se posvađam. Interesantno je šta razočarenje može da uradi u mom slučaju. Ono uništi bilo kakvu želju za komunikacijom, pa čak i svađom. Nemam potrebe ništa da čujem ili da kažem, jednostavno postanem ravnodušna i emotivno mrtva. Voljela bih da je više osoba od kojih sam se mogla tako emotivno ograditi. Svađa samo potpiruje strast. Mržnja je emocija. Erupcija negativnih izrečenih stvari ostavlja mjesto za iskupljenje. Tišina briše sve. Valjda razočarenje bude toliko jako da izbriše sve lijepo i fokusira se samo na ružne stvari, a emocije iščeznu vrlo brzo, kao da nikada nisu ni postojale. Ipak, to je čudan osjećaj praznine, ali u svakom zlu i neko dobro - ostaje mi iskustvo, želja da njegujem ono što je bitno i do čega mi je stalo i dokaz da imam snagu da se ogradim od onoga što me čini nestabilnom i osjetljivom.

20.06.2009.

Ах да... и сасвим једна Морбидна случајност...

... нешто што сам већ дуго хтјела да постам.:)


Stariji postovi

Oпepa y чeтиpи чинa


Пише: Лејла Бакић

Bonjour, c' est moi

Лектира

LAST.FM



Evro po evro
40759